logosrpacthrvdeacbosdeac

Реакција министра Вранкића на текст „Влада ФБиХ пуца због шверца са парцелама“

Саопштење, 28.08.2009.

„Упакирана, са тенденциозним наводима мог имена у тексту „Влада ФБиХ пуца због шверца са парцелама“ (Дневни Аваз, бр. 5016.,28.08.2009) данас је читатељима сервирана подвала.

По опробаној матрици криминализирања дужносника и народа манипулираном информацијом, а што јест злоупотреба медијског простора јер медији формирају ставове грађана и народа, читатељима се не презентира истина с правим чињеницама већ их се  затрпава пропагандом.

Позадина раскола хрватских и бошњачких министара у Влади ФБиХ нису никакве парцеле по Херцеговини већ од прије познати однос бошњачких министара у тој влади према начину доношења одлука који не подразумијева било какво уважавање хрватских стајалишта о будућности БиХ.

Истина је да очито једна страна, која се куне у изградњу  мултиетичне  БиХ а у стварности ради на елиминацији свега што није бошњачко, не жели градити јужно од Мостара гдје живи већинско хрватско становништво. План који је, по тко зна који пут проводећи политичко насиље над Хрватима, усвојила Влада на посљедњој сједници је стратегија прометне изолације тог простора.

Наиме, сталним мијењањем већ усвојених рјешења трасе коридора 5ц наноси се велика штета господарству и развитку БиХ, јер такве одлуке одгађају реализацију већ договорених кредитних средстава као и стварање нових, неоправданих више десетина милијунских, трошкова за БиХ.

Да би се израдиле потребне студије потребне су најмање двије године и нових 10 милијуна еура (19 милијуна КМ) а за то вријеме пропадање одобрених вишестотина милијунски вриједног кредита (укупно 480 милијуна еура) што значи губљење кредитних средстава јер је договорена истодобна проведба сва четири лота за све четири дионице. Држава је дала јамства за кредитна задужења ових дионица аутоцесте и за то ће плаћати камате док новац неће бити искориштен.

Авазова писања на ту тему, јасно је, само су у служби сакривања реалних проблема те врсте, која има задаћу заваравати домаћу и међународну јавност док се не реализирају политички, господарски, и сваки други интереси отуђених  центара моћи у БиХ. Због својих неконтролираних амбиција отуђени центри моћи у БиХ постају реални проблем ове земље, са којима се озбиљније требају бавити легалне политичке структуре у БиХ због сигурније будућности ове земље.

То је још једна потврда да је економија ове земље у другом плану у односу на интересе различитих политичких и иних лобија. Нажалост, показује се како циљеви оправдају средства која се користе без обзира на бројне тешкоће у којима се налази ова земља.„